Putevi Srbije su Ministarstvu zaštite životne sredine podneli zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu za novu deonicu autoputa E-763 Beograd–Južni Jadran, čime je pokrenut formalni postupak pripreme za gradnju jednog od tehnički najzahtevnijih segmenata čitavog koridora. Reč je o Sektoru Požega–Boljare, tačnije o Deonici 1, koja se proteže od kilometra 147+675 do kilometra 156+537, na teritoriji opština Požega i Arilje.
Ova deonica predstavlja nastavak postojećeg autoputa Beograd–Čačak–Požega, poznatog kao „Miloš Veliki“, na pravcu ka jugu — preko Arilja, Ivanjice i Sjenice, sve do graničnog prelaza Boljare sa Crnom Gorom. Kada bude završena, deonica će biti direktan nastavak nedavno otvorenog segmenta Preljina–Požega, koji je u saobraćaj pušten u junu 2025. godine.
Dva tunela i 12 mostova na svega devet kilometara
Prema tehničkoj dokumentaciji koju je objavila eKapija, trasa deonice počinje u Požegi, iza raskrsnice „Prilipac“, gde se razdvajaju pravci E-761 i E-763, i dalje se pruža ka jugu duž reke Moravice. U zoni budućeg uslužnog centra Arilje planiran je čvor koji povezuje autoput sa državnim putem broj 21, a petlja Arilje predviđena je u zoni naselja Virovo.
Zbog konfiguracije terena i potrebe za kontrolom poplava reke Moravice, trasa na dva mesta ulazi u tunelske cevi. Tunel Virovo biće dužine 462, odnosno 460 metara po tunelskoj cevi, dok će tunel Cerova imati znatno dužu levu cev od 2.965 metara i desnu od 1.940 metara. Iz ekonomskih razloga, u tunelima neće biti zaustavnih traka, ali će biti izgrađene SOS niše, elektro niše i poprečni pešački prolazi, uz punu protivpožarnu zaštitu.
Između i oko tunela predviđeno je čak 12 mostovskih konstrukcija, s obzirom na to da teren ispresecan jarugama i strmim nagibima ne dozvoljava vođenje trase isključivo po zemljanom nasipu. Brzina kretanja vozila na ovoj deonici kretaće se od 100 do 120 kilometara na čas, u zavisnosti od toga da li je reč o brdovitom ili ravničarskom delu trase, sa četiri vozne trake širine 3,5 do 3,75 metara.
Trasa korigovana na zahtev opštine Arilje
U dokumentaciji se navodi da je trasa nakon petlje Arilje značajno izmenjena u odnosu na prvobitni generalni projekat, na zahtev same opštine, kako bi se smanjio uticaj autoputa na grad i njegov dalji razvoj. Ta izmena je produžila trasu i povećala broj potrebnih inženjerskih objekata, zbog čega je deonica u velikoj meri definisana mostovima i tunelima, a ne klasičnim zemljanim nasipom.
Za vozače teretnih vozila posebno je važan podatak da će kontrolni centar koji opslužuje ovu deonicu biti smešten na prethodnom segmentu, kod tunela Munjino brdo, dok će naplatna stanica biti izgrađena u zoni petlje Arilje, sa pet naplatnih traka. Predviđena je i baza za održavanje Arilje, pozicionirana pored kružnog toka koji povezuje autoput sa postojećom mrežom državnih puteva.
Zašto je deonica važna za drumski transport
Autoput E-763 predstavlja jedan od retkih planiranih pravaca koji bi teretnim vozilima omogućio brzu i modernu vezu između Beograda, centralne Srbije i luka na Jadranu, zaobilazeći danas znatno sporije regionalne puteve kroz planinske predele zapadne Srbije. Za prevoznike koji opslužuju rute ka Crnoj Gori i dalje ka jadranskim lukama, ovo bi značilo bitno skraćeno vreme vožnje i manje troškove eksploatacije vozila u odnosu na sadašnju infrastrukturu.
Podnošenje zahteva za zelenu dozvolu tek je jedna od ranih faza u dugom administrativnom procesu — pre početka same izgradnje potrebno je sprovesti studiju uticaja na životnu sredinu, otkup zemljišta i izradu tehničke dokumentacije, pa konkretan datum početka radova još uvek nije poznat.
Izvor(i): eKapija, Informer.rs, Nova.rs