Ministri saobraćaja Bugarske, Grčke i Rumunije potpisali su 29. septembra u Briselu zajednički akcioni plan za 25 prioritetnih prekograničnih transportnih projekata, ukupne vrednosti oko 22,8 milijardi evra. Cilj je da se uspostavi kontinuirana transportna mreža duž pravca sever-jug i istok-zapad, koja povezuje Egejsko more, Dunav i Crno more.
Dokument su, prema saopštenju bugarskog Ministarstva transporta i komunikacija, potpisali bugarski ministar saobraćaja Georgi Peev, grčki ministar infrastrukture i saobraćaja Hristos Dimas i rumunski državni sekretar za transport Jonel Skrjošteanu, uz prisustvo evropskog komesara za održivi saobraćaj i turizam Apostolosa Cicikostasa i predstavnika Evropske investicione banke. Ceremonija je održana u okviru Dana povezivanja Evrope (Connecting Europe Days), na sastanku pod nazivom „Prijatelji Jugoistočne Evrope: prevaziđimo razlike zajedno“.
Akcioni plan predstavlja sprovođenje memoranduma o razumevanju koji su tri vlade potpisale 3. decembra 2025, a kojim je uspostavljena takozvana platforma koridora Crno more–Egejsko more. Od ukupno 53 identifikovana projekta, 25 je izdvojeno kao strateški najvažnije i tehnički najspremnije za realizaciju — reč je o prekograničnim vezama, mostovima i železničkim i drumskim koridorima. Finansiranje je delimično već obezbeđeno, a tri zemlje zajednički traže dodatnu podršku Evropske unije kroz naredni višegodišnji finansijski okvir za period 2028–2034.
Najveći deo projekata odnosi se na železnički saobraćaj — veće brzine, veći teretni kapacitet, elektrifikacija, evropski sigurnosni sistemi, dupliranje koloseka, bolje povezivanje sa lukama i pouzdanije veze između Bugarske, Grčke, Rumunije, Moldavije i Ukrajine. Modernizacija deonica na jednoj od najprometnijih železničkih ruta, između Burgasa, Varne i Ruse, kao i projektovanje dva nova mosta preko Dunava kod Silistre i Nikopolja, takođe su predviđeni za finansiranje do 2034. godine.
Među projektima koji bi trebalo najbrže da budu realizovani je modernizacija postojeće železničke veze Ruse–Đurđu–Bukurešt, uključujući elektrifikaciju postojećeg mosta, sa rokom realizacije 2028–2030. Izgradnja novog kombinovanog železničko-drumskog mosta između Đurđua i Ruse, zajedno sa obilaznicama oko oba grada, planirana je za 2032. godinu, dok je produbljivanje plovnog puta duž granice Bugarske i Rumunije, projekat FAST2 Dunav, jedan od projekata sa već obezbeđenim finansiranjem i rokom završetka 2028.
Koridor je organizovan duž tri pravca: zapadnog (Atina–Solun–Promahon–Kulata–Sofija–Vidin/Kalafat–Krajova–Bukurešt), centralnog (Solun/Aleksandrupolis–Ormenio–Svilengrad–Ruse–Đurđu–Bukurešt, sa produžecima ka Ukrajini i Moldaviji) i istočnog (Aleksandrupolis–Burgas/Varna–Konstanca).
Bugarski ministar Peev istakao je da povezivanje Egejskog mora preko Bugarske sa Dunavom, Rumunijom i evropskom transportnom mrežom predstavlja strateški prioritet za njegovu zemlju, te da transportni i odbrambeni sektor moraju od samog početka planiranja infrastrukture da sarađuju kako bi investicije odgovorile i na ekonomske potrebe i na zahteve otpornosti i vojne mobilnosti. Zvaničnici predstavljaju inicijativu i kao civilnu infrastrukturu koja istovremeno podržava vojnu mobilnost na istočnom krilu NATO-a i nudi alternativu zagušenim rutama kroz Bosfor.
Za region Zapadnog Balkana i Srbiju razvoj koridora Egejsko more–Dunav–Crno more posredno je značajan jer dodatno jača železničke i rečne veze ka lukama na Crnom i Egejskom moru, čime se otvara alternativa postojećim rutama ka Jadranu i severnoj Evropi za robu koja tranzitira kroz region. Sledeći praktični test biće zajedničke prijave u okviru aktuelnog poziva Instrumenta za povezivanje Evrope, koji je otvoren do 6. oktobra 2026, kao i obim sredstava obezbeđenih za period 2028–2034.
Izvor(i): Ministarstvo transporta i komunikacija Bugarske (mtc.government.bg), EUalive, B92