U Luku Rijeka je 24. avgusta uplovio ro-ro brod AICC Huanghu sa više od 2.000 automobila iz Kine — prva direktna pošiljka vozila sa Dalekog istoka u riječku luku. Za luku koja je do prošle godine automobile pretovarala samo u simboličnim količinama, to je ulazak u posao u kome susedni Kopar godišnje pretovari više od 900.000 vozila.
Šta je stiglo i kuda ide
Brod dužine 199,9 metara i širine 38 metara dovezao je putnička vozila namenjena pre svega hrvatskom tržištu i susednim zemljama. Posle iskrcaja automobili se železnicom i kamionima razvoze ka krajnjim odredištima u Hrvatskoj, Sloveniji, Austriji, Slovačkoj, Mađarskoj i Rumuniji. Nijedan od izvora ne navodi koje su kineske marke u pitanju.
Posao su organizovali Luka Rijeka d.d. i dva logistička partnera — Emil Frey Logistics i Lagermax. „Očekujemo nastavak saradnje i skori dolazak još jednog broda sa vozilima iz Kine”, izjavio je Marko Mišković, član Uprave Luke Rijeka.
Od 22.000 do 300.000 vozila
Automobilski posao u Rijeci je mlad: uvoz putničkih i lakih komercijalnih vozila počeo je u junu 2025, izvoz u oktobru iste godine. Do sada su kroz luku uglavnom prolazila vozila Stellantis grupe — Peugeot, Citroën, Opel, Fiat i Iveco — koja iz fabrika u Slovačkoj i Poljskoj stižu vozom i kamionima i odatle brodom odlaze dalje. U prvih šest meseci 2026. pretovareno je oko 22.000 vozila, a do kraja godine luka očekuje ukupno oko 60.000 automobila i lakih dostavnih vozila.
Ambicije partnera idu mnogo dalje. Ivan Milković, direktor Emil Frey Logisticsa, kaže da je cilj — ako se novi pravac pokaže uspešnim — da brod iz Kine dolazi jednom do dva puta mesečno, a da bi se preko Hrvatske u budućnosti moglo transportovati do 300.000 vozila godišnje. To je pet puta više od ovogodišnje projekcije za celu luku.
Prostor je usko grlo
Automobili se trenutno pretovaraju na De Franceschijevom gatu i okolnim površinama, koje Mišković opisuje kao prostor ograničenog kapaciteta. Rešenje koje luka vidi je proširenje Praškog pristaništa: Lučka uprava Rijeka planira novu obalu od 345 metara sa dubinom mora od 20 metara, koja bi povezala kontejnerski terminal Zagreb Deep Sea i Visinov gat, uz oko 50.000 kvadratnih metara nove operativne površine u zaleđu. Projekat predviđa ro-ro terminal sa kolosecima i rampama za pretovar vozila, a izrada studijsko-projektne dokumentacije, vredna 2,5 miliona evra, sufinansira se sa 50 odsto iz evropskog fonda CEF. U programu rada Lučke uprave za 2026–2027. proširenje je navedeno među projektima čija realizacija tek počinje, tako da novi prostor za automobile nije pitanje meseci, već godina.
Kontekst: Kopar je auto-luka Jadrana
Rijeka ulazi na teren koji drži Luka Koper. Slovenačka luka je u 2025. pretovarila 914.817 vozila, tri odsto više nego godinu ranije, i to najviše zahvaljujući rastu uvoza kineskih proizvođača i izvozu ka mediteranskim zemljama. Kopar je po broju vozila najveći pojedinačni automobilski terminal na Mediteranu i među prvih pet u Evropi; početkom avgusta tamo je pristao i BYD Shenzhen, jedan od najvećih brodova za prevoz vozila na svetu, a isti AICC Huanghu koji je sada bio u Rijeci ranije je redovno iskrcavao kineska vozila upravo u Kopru.
Za Rijeku je zato prvi kineski brod pre svega signal da su azijski proizvođači i njihovi logističari spremni da testiraju i drugu severnojadransku luku — kao što se to već dogodilo u kontejnerskom segmentu, gde Rijeka Gateway ove godine cilja 700.000 TEU. Da li će od toga nastati redovna linija zavisi od tri stvari: brzine kojom se reši prostor u luci, cene i pouzdanosti železničkog i drumskog razvoza ka Austriji, Mađarskoj i Slovačkoj, i toga koliko će kineski brendovi prodavati u regionu.
Šta znači za prevoznike u regionu
Svaki brod sa 2.000 vozila znači nekoliko stotina kamionskih tura ili desetine železničkih kompozicija ka zaleđu. Ako se ostvari plan od jednog do dva broda mesečno, za autoprevoznike specijalizovane za transport vozila u Hrvatskoj, Sloveniji i Mađarskoj otvara se nov, stabilan tok tereta iz Rijeke ka severu — i dodatni pritisak na već zagušene drumske i železničke pravce ka Zagrebu i dalje. Za Srbiju i BiH direktnog efekta za sada nema, jer prve pošiljke idu ka tržištima EU, ali je Rijeka i za njih geografski najbliža luka za ovakav teret.
Izvori: Logistika & Prijevozi (prijevozi.hr), Novi list, Točka na i, Luka Koper — Informacija o poslovanju za 2025, Lučka uprava Rijeka / Grad Rijeka (proširenje Praškog pristaništa).