Najveći kontejnerski brodar na svetu tiho je vratio deo flote na najkraću rutu između Azije i Evrope. MSC je između kraja jula i sredine avgusta proveo sedam brodova kroz Suecki kanal i moreuz Bab el Mandeb bez ikakve najave, a potom je 25. avgusta zvanično potvrdio da četiri servisa između Azije, Indije i Mediterana ponovo plove kroz Crveno more. Maersk i Hapag-Lloyd u isto vreme vraćaju servis po servis, a francuski CMA CGM, koji je Suec napustio najkraće, samo je od početka godine kroz kanal proveo 199 brodova. Posle više od dve i po godine obilaska Afrike, industrija se vraća na Suec — oprezno, delimično i sa ugašenim transponderima.
Sedam brodova u mraku
Prema podacima konsultantske kuće Linerlytica, koje je 21. avgusta preneo trans.info, MSC je kroz Suec i Bab el Mandeb u periodu od oko dve nedelje proveo sedam kontejnerskih brodova u pravcu istoka. Među njima su i neki od najvećih u floti: MSC Irina (24.346 TEU) prošla je kanal 4. avgusta, a Bab el Mandeb 8. avgusta, dok su MSC Amelia (23.782 TEU) i MSC Vega (13.102 TEU) prošle kanal 31. jula i moreuz 3. avgusta. Sledili su MSC Giulia (9.408 TEU), MSC Annabella (15.413 TEU), MSC Oliver (19.224 TEU) i MSC Napoli (15.576 TEU), koji su Bab el Mandeb prošli između 11. i 15. avgusta.
Svih sedam brodova je tokom prolaska kroz najrizičniji deo rute, moreuz na južnom ulazu u Crveno more, isključilo AIS transponder, uređaj koji plovilo čini vidljivim na javnim sistemima praćenja. To je praksa koju su brodari primenjivali i u ranijim „probnim” prolascima: rizik od napada Huta je i dalje realan, a što manje informacija o poziciji broda, to bolje. MSC nije davao izjave dok su brodovi bili na ruti, što je navelo Maritime Executive da 18. avgusta piše o „testiranju tranzita”.
Zvanično: četiri servisa vraćena na Suec
Test je, izgleda, prošao. Prema navodu portala Container News od 25. avgusta, MSC je klijentima poslao obaveštenje da na Suec vraća servise Jade (Azija–Mediteran), Albatros (Azija–severna Evropa), Himalaya (Indija–Mediteran) i Tiger (Azija–Mediteran), uz zadržavanje mogućnosti da pojedinačna putovanja preusmeri ako se bezbednosna procena promeni. Prvi brodovi po novom rasporedu su MSC Tina, koja je iz turskog Mersina isplovila 20. avgusta, potom MSC Michel Cappellini iz egipatskog Abu Kira i MSC Josefina iz Džede 24. avgusta, MSC Anna iz Singapura istog dana, dok MSC Beryl iz indijskog Vižinjama polazi 31. avgusta. Zaštita pomoraca, brodova i tereta ostaje, kako navodi kompanija, apsolutni prioritet.
Odluka MSC-a je važna zato što je reč o najvećem brodaru na svetu, koji je, zajedno sa CMA CGM-om, rutu oko Rta dobre nade u planovima za 2026. tretirao kao osnovnu mrežu, a ne kao privremeno rešenje. Kada takav igrač počne da vraća servise, ostali dobijaju konkurentski razlog da ga slede.
Maersk: trećina volumena već vraćena, ali bez rokova
Maersk i Hapag-Lloyd, partneri u savezu Gemini, kreću se istim putem, ali korak po korak. Prvi Gemini servis kroz Crveno more, ME11, vraćen je još u februaru uz pratnju mornarice, a 10. avgusta kompanije su saopštile da na Suec vraćaju i servis AE19 (kod Hapag-Lloyda SE4), koji povezuje Aziju sa Mediteranom, Saudijskom Arabijom i Tanger Medom u Maroku. Promena je stupila na snagu odmah, počev od zapadnog putovanja broda Berlin Maersk (17.480 TEU, isporučen 2025). Bila je to prva ruta vraćena na Suec otkako su Huti u julu ponovo napali brodove i najavili blokadu saudijskih plovila.
Prema procenama Maritime Executive-a, Maersk je na koridor kroz Suec do sada vratio više od 30 odsto volumena koji su išli oko Afrike. Kompanija je rutu opisala kao „bržu, najodrživiju i najefikasniju” za klijente, ali je istovremeno naglasila da nema konkretan raspored za povratak preostalih servisa i da se svaka promena donosi „posle temeljne bezbednosne procene”. Deo argumenta je i cena goriva: obilazak Rta dobre nade dodaje deset do četrnaest dana plovidbe i oko 30 odsto veću potrošnju, što je ove godine, uz nagli rast cena bunkera, postalo teško opravdati.
Evropska pomorska misija EUNAVFOR Aspides, koja prati trgovačke brodove kroz Crveno more, u avgustu je obeležila 30 meseci rada: za to vreme ispratila je više od 2.260 trgovačkih plovila, spasla 128 pomoraca i presrela 19 dronova, dve bespilotne površinske letelice i četiri rakete.
Kanal se puni, ali kontejneri su i dalje daleko od 2023.
Uprava Sueckog kanala aktivno lobira kod brodara. Njen predsednik Osama Rabije se 18. avgusta sastao sa delegacijom CMA CGM-a i saopštio da je od početka 2026. kroz kanal prošlo 199 brodova te kompanije sa 5,2 miliona tona tereta, prema 212 brodova u celoj 2025. Izvršna potpredsednica CMA CGM-a Kristin Kabu potvrdila je da kompanija planira dalje povećanje broja tranzita.
Zvanični podaci egipatske statističke agencije CAPMAS pokazuju da je kanal u drugom kvartalu 2026. ostvario prihod od 1,26 milijardi dolara, 13 odsto više nego u prvom, uz 3.580 prolazaka i oko 169 miliona neto tona. Ipak, ukupan promet je i dalje na otprilike polovini nivoa iz 2023, a upravo kontejnerski segment je najviše pogođen: procenjuje se da je kontejnerski saobraćaj kroz kanal još uvek oko četiri petine ispod predkriznog nivoa. Deo ovogodišnjeg oporavka duguje se i preusmeravanju tankera zbog problema u Ormuskom moreuzu, a ne povratku linijskih brodara.
Šta to znači za vozarine i luke
Povratak na Suec ima dva lica. Prvo je oslobađanje kapaciteta: svaki brod koji umesto oko Afrike plovi kroz kanal štedi oko dve nedelje po putovanju, što po proceni analitičke kuće Xeneta znači da se po jednom jednosmernom prolasku „oslobađa” otprilike jedan brod. Na tržištu koje je već dve godine u prekapacitiranosti to dugoročno pritiska vozarine nadole. Drugo lice je prelazni haos: brodovi koji stižu istovremeno preko obe rute stvaraju gužve u lukama, a kada se veliki broj servisa vrati na Suec u kratkom roku, lučki terminali u Mediteranu i severnoj Evropi mogu dobiti talas istovremenih dolazaka.
Kontekst u kojem se povratak dešava nije jednostavan. Trans.info navodi da je tokom avgusta u azijskim lukama, zbog tri tajfuna koja su pogodila Šangaj, Ningbo, Ćingdao, Jantijan i Šekou, bilo blokirano oko 2,4 miliona TEU brodskog kapaciteta, sa čekanjima do 12 dana. Glavni analitičar Xenete Piter Sand ocenio je da povratak servisa kroz Suec „ima smisla kao odgovor na zagušenja”, ali je upozorio da to nije brzo rešenje.
Na vozarinama se efekat već nazire. Drewry World Container Index je 20. avgusta iznosio 4.526 dolara po 40-stopnom kontejneru, četiri odsto više nego nedelju dana ranije, ali je ruta Šangaj–Đenova pala dva odsto na 4.955 dolara, a Šangaj–Roterdam jedan odsto na 4.401 dolar. Drewry u komentaru navodi da „pojedini brodari postepeno vraćaju odabrane tranzite kroz Crveno more i Suec posle poboljšanih bezbednosnih procena”, uz upozorenje da tržište istok–zapad ostaje neizvesno.
Jadran čeka svoj red
Za severnojadranske luke, kroz koje ide najveći deo kontejnerskog uvoza za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku, pitanje nije da li, nego kada. Gemini servis SE1/AE12, koji iz Ningboa i Šangaja preko Tanjung Pelepasa i Alhesirasa stiže u Kopar i Rijeku, i dalje plovi oko Rta dobre nade, a Maersk i Hapag-Lloyd su najavili da će SE1/AE12 i SE3/AE15 na Suec prebaciti „u kasnijoj fazi”. MSC-ovi servisi Jade i Tiger, koji su sada vraćeni, opslužuju Mediteran i preko transšipmenta hrane feder linije ka Jadranu.
Ulog je veliki. Cela logika severnog Jadrana kao „kratkog puta” iz Azije u centralnu Evropu počiva na Suecu: brod koji iz Singapura ide kroz kanal stiže do Kopra ili Rijeke oko nedelju dana pre nego do Roterdama. Kada se plovi oko Afrike, ta prednost se topi, jer Mediteran prestaje da bude usput. Povratak na Suec zato Rijeci, Kopru, Trstu i Baru vraća geografski argument u trenutku kada su, kako smo nedavno pisali, ulaganja u kapacitete i železničke veze već u punom zamahu. Za uvoznike u regionu to bi u perspektivi značilo kraće tranzitno vreme i niže vozarine, ali tek kada se servisi za Jadran zaista vrate na kanal, a ne dok se prelazak još odvija u „test” režimu.
Redakcijski komentar
Ono što se ovog avgusta dešava nije proglašenje kraja krize u Crvenom moru, nego njeno tiho prerastanje u rizik koji se prihvata i njime upravlja. Brodari plove sa ugašenim AIS-om, u pratnji evropskih fregata i sa klauzulom da svako putovanje mogu preusmeriti. Za špeditere i uvoznike iz regiona to znači jednostavan savet: pratiti obaveštenja brodara servis po servis, ne ugovarati vozarine na osnovu pretpostavke da će Suec biti otvoren za sve, i u ugovorima insistirati na jasnim pravilima za uklanjanje dodataka za Crveno more onog trenutka kada se brod stvarno vrati na kraću rutu.
Izvori: Container News (25.8.2026), trans.info / Linerlytica (21.8.2026), The Maritime Executive (10. i 18.8.2026), Drewry World Container Index (20.8.2026), CAPMAS / Rio Times (14.8.2026), Xeneta, saopštenja Maersk i Hapag-Lloyd