Crna Gora je zvanično pokrenula prvu operativnu fazu saradnje sa Sjedinjenim Američkim Državama na velikim infrastrukturnim projektima, kandidujući dva strateška poduhvata za učešće američkih kompanija — izgradnju Jadransko-jonskog koridora i modernizaciju granične kontrole robe. Reč je o prvom konkretnom koraku posle međudržavnog sporazuma koji je 24. jula potpisan u Vašingtonu, a stupio je na snagu 13. avgusta.
Sporazum su potpisali crnogorska ministarka javnih radova Majda Adžović i pomoćnik američkog državnog sekretara za ekonomske, energetske i poslovne poslove Kejleb Or (Caleb Orr). Ambasada SAD u Podgorici je odmah potom objavila javni poziv američkim kompanijama da do 7. septembra iskažu interesovanje za učešće u oba projekta.
Auto-put, gasovod i optički kablovi na istoj trasi
Najveći od dva projekta je Jadransko-jonski koridor — gradnja oko 127 kilometara auto-puta kroz Crnu Goru, čija je vrednost gradnje procenjena na približno 2,8 milijardi evra. Koridor bi, prema tekstu sporazuma, povezao Crnu Goru sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Albanijom i premostio obalni jaz između koridora 5 i 8 Transevropske transportne mreže (TEN-T).
Projekat nije zamišljen samo kao putna infrastruktura. Uz auto-put je planirana i gradnja oko 94 kilometra crnogorske deonice Jonsko-jadranskog gasovoda (IAP), kao i postavljanje telekomunikacione infrastrukture — sve na istoj trasi, kako bi se smanjilo preklapanje građevinskih zahvata i ubrzala eksproprijacija zemljišta.
Novi skeneri na granicama i u Luci Bar
Drugi kandidovani projekat je Nacionalni projekat integrisanog skeniranja tereta i modernizacije granične kontrole. Predviđeno je uvođenje sistema za neinvazivnu kontrolu robe koji bi radio 24 sata dnevno na najvažnijim drumskim graničnim prelazima Crne Gore prema Albaniji, Kosovu, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, kao i u Luci Bar. Kao dodatna prioritetna lokacija označen je Carinski terminal Podgorica.
Svi skeneri bili bi povezani sa centralnim analitičkim centrom u Podgorici, iz kog bi carinski službenici pratili operacije i analizirali snimke u realnom vremenu. Cilj je efikasnija kontrola robe, otkrivanje neprijavljene i zabranjene robe, suzbijanje krijumčarenja i poreskih utaja, ali i brži protok legalne trgovine — što bi, prema očekivanjima Vlade, trebalo da poveća i naplatu prihoda državnog budžeta.
Do 50 odsto domaćih dobavljača, izbor ostaje na Crnoj Gori
Sporazum predviđa da bi u realizaciji projekata trebalo koristiti do 50 odsto crnogorske robe, dobavljača i podizvođača, izabranih putem javnog poziva — iako je reč o cilju, a ne o garantovanom procentu. Konačno pravo izbora američkog privrednog partnera zadržava Crna Gora, koja će prilikom odlučivanja razmatrati odnos cene i kvaliteta, troškove tokom životnog ciklusa projekta i reference ponuđača.
Za predstavljanje crnogorskih projekata američkim kompanijama zaduženi su, prema sporazumu, Stejt department, Ministarstvo trgovine SAD, Izvozno-uvozna banka SAD (EXIM Bank), Američka agencija za trgovinu i razvoj (USTDA) i Američka međunarodna razvojna finansijska korporacija (DFC). Dokument, međutim, ne garantuje automatsko finansiranje — svaki projekat pojedinačno će proći kroz pravne, finansijske i procedure odobravanja nadležnih američkih institucija.
Bez modela finansiranja i rokova gradnje — za sada
Ni Vlada Crne Gore ni Ambasada SAD za sada nisu objavile model finansiranja Jadransko-jonskog koridora, procenjenu vrednost projekta modernizacije granične kontrole niti precizne rokove početka radova. Aktuelni poziv američkim kompanijama predstavlja, kako se navodi, ispitivanje tržišnog interesovanja i formiranje početnog kruga potencijalnih partnera, a ne izbor izvođača ili raspisivanje tendera.
Sporazum se nadovezuje na Memorandum o razumevanju o ekonomskoj saradnji potpisan u Vašingtonu u oktobru 2024. godine i na raniji Sporazum o podsticanju investicija iz 2000. godine. Za region je projekat značajan i zato što bi, u slučaju realizacije, umrežio drumsku, energetsku i digitalnu infrastrukturu duž jadransko-jonske obale — u trenutku kada i druge zemlje regiona, uključujući Srbiju, grade sopstvene intermodalne i granične kapacitete radi bržeg protoka robe ka i od Evropske unije.
Izvor(i): Investitor.me, Press.co.me, RTNK.me