Sedam najvećih evropskih proizvođača kamiona i autobusa — DAF, Daimler Truck, Ford Otosan, Iveco, MAN, Scania i Volvo Group — zajednički su 14. septembra na sajmu IAA Transportation u Hanoveru zatražili od Evropske unije da odloži za tri godine primenu ciljeva smanjenja emisije CO2 za teretna vozila predviđenih za 2030. Poslovodstva kompanija po prvi put su se pojavila zajedno na jednoj bini, što je Evropsko udruženje proizvođača automobila (ACEA) opisalo kao vanrednu situaciju u industriji.
Prema važećim pravilima EU, proizvođači moraju do 2030. godine smanjiti prosečnu emisiju CO2 novih teretnih vozila za 43 odsto u odnosu na nivo iz 2025, zatim za 64 odsto do 2035. i za 90 odsto do 2040. godine, uz novčane kazne za nepoštovanje ciljeva. Kompanijama trenutno preti kazna od 4.250 evra po gramu CO2 po vozilu za svako prekoračenje cilja, a prema proceni ACEA, samo tri procentna poena zaostatka za ciljem iz 2030. mogao bi industriju da košta oko 2,2 milijarde evra.
Karin Redstrom, izvršna direktorka Daimler Trucka i predsedavajuća Odbora za komercijalna vozila pri ACEA, rekla je da proizvođači ostaju u potpunosti posvećeni ciljevima smanjenja emisije, ali da širi ekosistem — punionice, priključak na mrežu, cena energije — kasni najmanje tri godine za planiranom dinamikom. Ovo znači dve stvari: ubrzano rešavanje uslova za prelazak na električna vozila, i da EU odloži rok usklađenosti za 2030. za tri godine, kako bi se izbegle kazne za proizvođače, navela je Redstromova.
Podaci ACEA pokazuju koliko je tržište daleko od cilja: samo 2,4 odsto novoregistrovanih teretnih vozila u Evropi trenutno su vozila bez emisije. U Poljskoj, Španiji i Italiji taj udeo je ispod jedan odsto, dok čak i u Nemačkoj i Francuskoj, dva najveća tržišta kamiona u Evropi, iznosi svega 4,3 odsto, odnosno 2,4 odsto. Proizvođači traže i ubrzano proširenje mreže punionica, bržu izgradnju priključaka na elektroenergetsku mrežu, proširenje putarina zasnovanih na emisiji CO2 i ulaganje prihoda od trgovine emisijama nazad u infrastrukturu.
Evropska komisija je ranije tokom 2026. godine proizvođačima već odobrila određenu fleksibilnost u obračunu emisionih kredita za period 2025–2029, ali obavezujuće ciljeve i kazne za 2030. do sada nije menjala. Do danas nije objavljen zvaničan odgovor Komisije na zahtev sa sajma u Hanoveru.
Za tržišta Zapadnog Balkana ova rasprava nije samo evropska tehnička tema. Region u velikoj meri zavisi od uvoza polovnih kamiona iz zemalja EU, pa svaka promena dinamike proizvodnje i cena novih vozila u Nemačkoj, Švedskoj ili Holandiji direktno utiče na to kada će jeftinija polovna vozila starije generacije dospeti na tržišta Srbije, Bosne i Hercegovine ili Severne Makedonije. Ako EU odloži rokove, tempo zamene dizel flote u Evropi biće sporiji, što znači i sporiji priliv polovnih vozila sa nižim emisionim standardima ka regionu — dok bi brži prelazak na baterijska vozila, uz visoke cene punjenja i slabu mrežu punionica na Balkanu, otvorio pitanje da li bi region uopšte mogao da prati takvu tranziciju bez ozbiljnih ulaganja u sopstvenu infrastrukturu.
Izvor(i): Reuters, ACEA (Evropsko udruženje proizvođača automobila), Automotive World