Bosna i Hercegovina je na devetom sastanku Pododbora za trgovinu, industriju, carine i oporezivanje između Evropske unije i BiH, održanom 17. septembra u Briselu, zvanično zatražila od Evropske komisije fleksibilniju primenu pravila o boravku profesionalnih vozača u zemljama članicama EU. Zahtev, kako je posle sastanka objasnila Brankica Pandurević iz Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, ne podrazumeva izmenu osnovnog zakonodavnog okvira Unije, već privremeno, ciljano i proporcionalno prilagođavanje ograničenja za vreme dok vozači obavljaju svoju profesionalnu delatnost.
„Ukazano je na to da Evropska komisija mora preduzeti određene aktivnosti kako bi rešili problem pravila 90/180 koji je bitan, ne samo za Bosnu i Hercegovinu, već i za sve zemlje Zapadnog Balkana“, navela je Pandurević, dodajući da je istaknuta i uloga BiH u aktivnostima CEFTA-e i uspostavljanju zajedničkog regionalnog tržišta. Sastankom su kopredsedavale Pandurević ispred BiH i Heinke Veit, zamenica šefa Odeljenja za Crnu Goru i BiH pri Evropskoj komisiji (DG NEAR), ispred Unije.
Ovo je prvi zvaničan, formalno zabeležen zahtev koji BiH upućuje Evropskoj komisiji posle serije regionalnih protesta i odloženih blokada granica tokom avgusta i septembra. Do sada su slični zahtevi upućivani preko radnih grupa i bilateralnih kontakata, dok je sastanak pododbora institucionalni okvir u kojem BiH redovno prati ispunjavanje obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju — što ovom zahtevu daje veću težinu u odnosu na prethodne apele transportnih udruženja.
Evropska komisija je, prema navodima iz BiH delegacije, i ovom prilikom ponovila da rešenje problema profesionalnih vozača vidi pre svega kroz bilateralne aranžmane sa pojedinačnim državama članicama, a ne kroz izmenu šengenskih pravila na nivou cele Unije. Komisija je paralelno od BiH zatražila ubrzanje pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji, usklađivanje propisa o PDV-u i akcizama sa pravom EU, kao i usvajanje strategije infrastrukture kvaliteta — uslovi koji nisu direktno povezani sa pravilom 90/180, ali pokazuju da Brisel zahtev za vozače tretira kao deo šireg paketa pregovora, a ne kao izolovano hitno pitanje.
Zahtev BiH stiže samo dva dana pošto je Hrvatska, kao prva članica EU, počela da otvara kanal za dugoročne vize tipa D namenjene profesionalnim vozačima iz trećih zemalja — sistem počinje sa radom 23. septembra, uz ograničen kapacitet od petnaest predmeta dnevno po mestu predaje zahteva. O tom koraku magazin.odadob.com je pisao u prethodnom tekstu iz ovog niza. Hrvatski model, međutim, rešava samo ulazak i rad na hrvatskoj teritoriji — vozač koji nastavlja dalje u šengenski prostor i dalje se registruje u sistemu ulaska i izlaska (EES), a dani boravka i dalje mu se broje po pravilu 90 u 180.
Upravo to ograničenje čini zahtev BiH iz Brisela značajnim — reč je o pokušaju da se problem reši na nivou cele Unije, a ne od zemlje do zemlje. Predstavnici Konzorcijuma „Logistika BiH“ ranije su upozoravali da nacionalna rešenja, poput hrvatske vize D ili italijanskog modela o kome se najavljuje da bi mogao da usledi, mogu ublažiti pritisak samo na pojedinačnim graničnim pravcima, dok bez sistemskog rešenja na nivou EU vozači i dalje ostaju izloženi rizicima gubitka posla čim istekne dozvoljenih 90 dana boravka u bilo kom periodu od 180 dana.
Do konkretnog odgovora Evropske komisije na zahtev iznet 17. septembra još uvek nije došlo, a rok u kom bi se mogla očekivati zvanična reakcija Brisela nije naveden. Transportna udruženja iz regiona najavila su ranije da će pažljivo pratiti ishod ovog i sličnih sastanaka pre nego što odluče da li će ponovo aktuelizovati mogućnost regionalnih blokada granica, koje su u septembru dva puta bile najavljivane i odlagane.
Izvor(i): Slobodna Bosna, Euronews.ba (Bosna i Hercegovina), Direkcija za evropske integracije BiH