Državljani Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore koji putuju u zemlje Evropske unije od ovog ponedeljka mogu ponovo očekivati duže kolone na graničnim prelazima. Razlog nije uvođenje nekog novog sistema, već isticanje privremenog režima koji je državama članicama Šengena dozvoljavao da u izuzetnim okolnostima, prevashodno zbog velikih gužvi, delimično ublaže registraciju biometrijskih podataka u okviru evropskog sistema ulaska i izlaska (EES). Evropska komisija do sada nije najavila produženje te mogućnosti nakon 6. septembra.
Šta se tačno menja
EES je elektronski sistem koji na spoljnim granicama šengenskog prostora evidentira ulaske i izlaske državljana trećih zemalja, uključujući državljane Zapadnog Balkana, koji dolaze na kratkotrajni boravak do 90 dana u periodu od 180 dana. Sistem beleži podatke iz putne isprave, mesto i vreme prelaska granice, kao i biometrijske podatke — četiri otiska prstiju i fotografiju lica, koji se pri prvom prelasku unose u bazu i ostaju važeći naredne tri godine. U punom obimu na svim spoljnim granicama primenjuje se od 10. aprila ove godine, a Evropska komisija navodi da je do kraja jula registrovano više od 145 miliona ulazaka i izlazaka.
Tokom leta, kada su se na pojedinim prelazima stvarale velike gužve, države su imale mogućnost da privremeno ublaže deo biometrijskih provera kako bi ubrzale protok putnika — upravo je ta fleksibilnost, prema ocenama predstavnika avioindustrije i turističkog sektora, pomogla da se izbegne ponavljanje najvećih kolona sa početka sezone. Ta mogućnost je sada istekla, a Evropska komisija za sada nije saopštila da će je produžiti.
Hrvatska granica ostaje najosetljivija tačka za region
Najveći praktični značaj EES sistem ima na granici Bosne i Hercegovine sa Hrvatskom, kao jednom od glavnih pravaca regiona ka Evropskoj uniji. Granična policija BiH je još u junu upozorila da na pojedinim privremenim međunarodnim graničnim prelazima — Vinica, Subašići i Vir — ne postoje tehnički uslovi za obradu putnika koji podležu EES procedurama, zbog čega su državljani trećih zemalja bez regulisanog boravka u EU morali da se preusmeravaju na prelaze koji te uslove ispunjavaju. Hrvatski autoklub navodi da se EES trenutno primenjuje na graničnim prelazima prema BiH, Srbiji i Crnoj Gori, uz uzimanje četiri otiska prstiju i fotografije lica za putnike na koje se sistem odnosi.
Avioindustrija upozorava na kašnjenja i propuštene letove
Problem, prema ocenama Međunarodnog udruženja za vazdušni transport (IATA) i britanskog udruženja turističkih kompanija ABTA, nije u samom EES-u, već u brzini kojom se registracija može obaviti kada veliki broj putnika istovremeno prelazi granicu — pojedini aerodromski terminali i granični prelazi jednostavno nemaju dovoljno kioska i osoblja da isprate obim saobraćaja. Prema podacima koje je ranije prenosio Financial Times, prosečna vremena čekanja na pojedinim velikim evropskim aerodromima tokom leta udvostručila su se u odnosu na prošlu godinu, dok se broj propuštenih avionskih konekcija zbog dugih redova na granicama takođe znatno povećao. Iz Evropske komisije poručuju da je sistem tokom leta uglavnom funkcionisao dobro upravo zahvaljujući ugrađenim mehanizmima fleksibilnosti koji sada ističu, i da su u „bliskom i konstruktivnom kontaktu“ sa državama u kojima su pojedinim graničnim prelazima i dalje potrebna tehnička ili operativna prilagođavanja.
Za putnike iz regiona najvažnija praktična posledica je jednostavna: na granicu treba doći sa više vremena na raspolaganju nego ranije, posebno na najprometnijim prelazima prema Hrvatskoj, dok državljani koji imaju regulisan dugotrajni boravak u EU ili odgovarajuću dugoročnu vizu ne potpadaju pod standardni EES režim za kratkotrajne posetioce.
Izvor(i): Nap.ba, Večernje novosti (BiH), IATA, Financial Times