Rok je istekao, ali rampe se nisu spustile: privremeni granični prelaz Gradiška Novi most — Gornji Varoš nastaviće normalno da radi i posle 19. avgusta, kada je zvanično isteklo rešenje na osnovu koga je otvoren, saopštila je Uprava za indirektno oporezivanje (UIO) BiH. Pravni osnov se u međuvremenu promenio: umesto domaćeg privremenog rešenja, saobraćaj preko novog mosta sada pokriva međudržavni ugovor BiH i Hrvatske.
Šta se tačno dogodilo sa rokom
Kada je stari most na prelazu Stara Gradiška — Gradiška u maju zatvoren zbog urušavanja dela konstrukcije, saobraćaj je premešten na novi most uz privremeno rešenje Ministarstva sigurnosti BiH — sa jasno određenim krajnjim rokom: 19. avgust 2026. u 19 časova. Pisali smo prošle nedelje o uslovima na tom privremenom prelazu i o neizvesnosti šta sledi kad rok istekne.
Odgovor je stigao praktično na sam dan isteka: iz UIO poručuju da privremeno rešenje više nije ni potrebno. Osnov je međunarodni Ugovor između BiH i Hrvatske o graničnim prelazima, potpisan 8. juna, čiju su privremenu primenu od dana potpisivanja prihvatile obe strane. Ambasada Hrvatske u Sarajevu je diplomatskom notom (broj 784/2026) potvrdila zajedničko razumevanje da se, zbog oštećenja starog mosta, putnički i teretni saobraćaj privremeno nastavlja preko novog mosta između Gornje Varoši i Gradiške. Kompletna carinska infrastruktura je već premeštena na novu lokaciju.
Ali jedna kočnica i dalje stoji
Iza naizgled urednog raspleta ostaje krupna začkoljica: ugovor sa Hrvatskom još nije ratifikovan, a odluka Upravnog odbora UIO potrebna za zvanično otvaranje novog prelaza blokirana je već godinu dana. Drugim rečima, najvažniji drumski prelaz između BiH i EU funkcioniše na diplomatskoj noti i privremenoj primeni ugovora — pravno dovoljno da kamioni prolaze, ali daleko od trajnog rešenja koje bi omogućilo puno opremanje prelaza i rešavanje problema na koje se prevoznici žale mesecima, od višesatnih čekanja do međuzone bez osnovnih uslova.
Šta ovo znači za prevoznike
Kratkoročno — kontinuitet: ko vozi preko Gradiške, vozi i dalje, bez preusmeravanja na Jasenovac i okolne prelaze gde su se u maju čekali dvocifreni sati. Srednjoročno, sudbina prelaza zavisi od dva procesa koja privreda ne kontroliše: ratifikacije ugovora i deblokade odluke u UIO. Privredna udruženja u BiH upravo na to upozoravaju — od 18 inicijativa za rasterećenje transporta koje su kandidovali institucijama, ključne stoje nerealizovane, uz pitanje koje sve glasnije postavljaju: ko snosi odgovornost za izgubljeno vreme. Za regionalnu privredu kojoj je ovaj pravac kičma izvoza ka EU, svaki mesec pravne improvizacije je rizik koji se ne vidi — dok se nešto ne zaglavi.
Izvori: Klix.ba (saopštenje UIO BiH); Radio Slobodna Evropa; Klaster Logistika (zahtevi privrede — plenum Konzorcijuma logistika BiH)