Administracija američkog predsednika Donalda Trampa zatražila je od Nemačke i Francuske da oslobode deo svojih strateških rezervi dizela kako bi se ublažio rast cena goriva na svetskom tržištu, uz jasnu poruku da bi u suprotnom mogla da usledi zabrana izvoza dizela iz Sjedinjenih Američkih Država. Vest je 1. oktobra prenela agencija Rojters, pozivajući se na tri izvora upoznata sa razgovorima između Vašingtona i evropskih prestonica.
Prema tim navodima, američki zvaničnici su nezadovoljni Francuskom i Nemačkom jer smatraju da ove dve zemlje nisu u dovoljnoj meri ispunile ranije preuzete obaveze u okviru koordinisane akcije Međunarodne agencije za energiju (IEA) za oslobađanje naftnih rezervi. Ta akcija je pokrenuta da bi se ublažili poremećaji u snabdevanju i rast cena izazvan ratom u Iranu i problemima u transportu kroz Ormuski moreuz. Francuska i Nemačka zajedno drže više od trećine strateških rezervi dizela Evropske unije – prema poslednjim dostupnim podacima Evrostata iz maja 2025. godine, Nemačka je raspolagala sa oko 5,6 miliona tona, a Francuska sa oko 8,2 miliona tona rezervi gasnog ulja i dizela.
Pritisak Vašingtona dolazi u trenutku kada su cene dizela u Sjedinjenim Državama dostigle rekordne nivoe – prosečna cena je sredinom septembra iznosila oko 6,52 dolara po galonu, dok su zalihe pale ispod 97 miliona barela, odnosno oko 13 odsto ispod petogodišnjeg sezonskog proseka, što je najniži nivo za ovo doba godine otkako se podaci vode od 1982. godine. Administracija razmatra nekoliko opcija, od potpune zabrane izvoza u trajanju od 90 dana do dogovora sa rafinerijama o dobrovoljnom smanjenju isporuka u inostranstvo, a predsednik Tramp je sredinom septembra izjavio da je svojim saradnicima već poručio: „Ne šaljite dizel.“
Evropa je posebno izložena mogućoj američkoj zabrani jer je u avgustu iz SAD-a uvezla oko polovine ukupnih količina dizela koje stižu u Evropsku uniju, pošto je kontinent od ruske agresije na Ukrajinu i poremećaja na Bliskom istoku sve zavisniji od američkih isporuka. Portparol Evropske komisije Olof Gil izjavio je da Brisel „sa zabrinutošću“ prati najave o mogućoj zabrani izvoza i da su u toku kontakti na visokom nivou između Evropske unije i američke administracije. Francuski predsednik Emanuel Makron ocenio je da bi takva odluka bila „loša, ne samo za ostatak sveta, već i za američku ekonomiju“, dodajući da bi zabrana mogla dodatno da podigne cene goriva.
Za drumski transport u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana dizel ostaje najveća pojedinačna stavka operativnih troškova, pa bi svaki novi skok cena na evropskom tržištu direktno pogodio i domaće prevoznike, koji se već suočavaju sa rastom troškova goriva – nedavno je zabeležen i skok cene dizela u Republici Srpskoj iznad četiri konvertibilne marke po litru. Analitičari upozoravaju da bi eventualna američka zabrana izvoza mogla da ima suprotan efekat od željenog – umesto da smanji globalnu cenu goriva, mogla bi da izazove nestašicu dizela van SAD-a i dodatno poveća troškove transporta, poljoprivrede i industrije širom Evrope, uključujući i zemlje regiona koje uvoze gorivo sa evropskog tržišta.
Izvor(i): B92/Tanjug (b92.net), Klix.ba, SD.rs