Bugarski ministar transporta i komunikacija Georgi Peev održao je online sastanak sa srpskom ministarkom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandrom Sofronijević i rumunskim potpredsednikom vlade i vršiocem dužnosti ministra transporta Radu Mirucom, na temu planiranih radova na železničkim prugama u Srbiji i Rumuniji i njihovog uticaja na međunarodni teretni saobraćaj. Sastanak je održan 28. avgusta, a inicirala ga je bugarska strana, pokazuje saopštenje Ministarstva transporta i komunikacija Bugarske.
Dve pruge, jedan rizik za teret ka Turskoj
Srbija planira zatvaranje deonice pruge Niš–Dimitrovgrad na oko 200 dana počevši od septembra 2026. godine, dok se u Rumuniji priprema potpuni prekid saobraćaja na relaciji Đurđu Sever–Ruse od aprila do decembra 2027. godine. Bugarska strana je izrazila zabrinutost da bi istovremeno ograničenje na oba pravca moglo ozbiljno da pogodi teretne tokove između centralne Evrope, Balkana i Turske, jer su to dve ključne granične veze ka Bugarskoj i dalje ka jugoistoku.
Pruga Niš–Dimitrovgrad deo je Koridora X i jedina je deonica tog koridora koja još nije elektrificirana; kroz nju prolaze značajne količine robe iz Turske i sa Bliskog istoka. Rekonstrukcija i modernizacija ove pruge, koju sprovodi Infrastruktura železnice Srbije uz podršku Evropske investicione banke, traje već nekoliko godina, a sada dolazi u fazu koja zahteva dužu obustavu saobraćaja radi elektrifikacije i radova na donjem i gornjem stroju pruge.
Predlog: rezervisani termini za teretne vozove
Ministar Peev je naglasio da je za Bugarsku od strateškog značaja da očuva železničku povezanost sa Srbijom i Rumunijom, te da radove treba koordinirati kako bi se obezbedio maksimalan kontinuitet međunarodnog saobraćaja. Kao moguće rešenje predložio je unapred definisane vremenske termine za teretne vozove, čime bi se izbeglo potpuno obustavljanje saobraćaja čak i tokom izvođenja radova. Bugarski železnički prevoznici, kaže Peev, već su izrazili zabrinutost zbog posledica planiranih ograničenja i potrebe da se pronađu održive alternative.
Sve tri strane su se dogovorile da se razgovori nastave na nivou rukovodstava železničkih infrastrukturnih kompanija triju zemalja, gde bi trebalo da budu razmotrena konkretna operativna rešenja za koordinaciju radova i korišćenje raspoloživog kapaciteta, kako bi se svele na minimum negativne posledice po granični železnički saobraćaj.
Šira slika: infrastruktura pod pritiskom širom regiona
Problem koji ističe Sofija nije izolovan slučaj. Nadogradnja zastarele železničke mreže jugoistočne Evrope neizbežno znači privremena zatvaranja, a kada se takvi radovi poklope na više paralelnih i alternativnih pravaca istovremeno, prevoznici ostaju bez realne rezervne rute. Slična upozorenja u avgustu je uputila i Međunarodna unija za kombinovani drumsko-železnički transport (UIRR), pozivajući Evropsku komisiju da uskladi rokove radova na prugama kroz Srbiju i Rumuniju tako da barem jedan koridor ka Turskoj ostane funkcionalan u svakom trenutku. Za region koji već ima pojačan pritisak na drumski transport zbog ograničenja boravka vozača u Šengenu, dodatno prebacivanje robe sa železnice na kamione u periodu zatvaranja pruga moglo bi dodatno da optereti granične prelaze i poveća troškove i vreme tranzita.
Izvor(i): Ministarstvo transporta i komunikacija Bugarske (zvanično saopštenje); RailFreight.com; RailwayPro.