Spor prevoznika sa Zapadnog Balkana i Evropske komisije oko pravila 90/180 ušao je u novu fazu — u njega se prvi put javno i eksplicitno uključila privredna komora, umesto dosadašnjeg fokusa isključivo na položaj vozača. Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež upozorio je na sastanku pridruženih članica Evrokomore u Istanbulu da nova pravila Evropske unije ne smeju da stvaraju barijere za profesionalne vozače i transport, ocenjujući da je pravilo o boravku u zemljama šengenske zone realan rizik za transport, proizvodnju i snabdevanje širom Evrope.
Upozorenje iz PKS stiže dan nakon što je Evropska komisija 1. septembra ponovo potvrdila da neće menjati šengenska pravila, i dan nakon što je predsednik Udruženja prevoznika Srbije „Međunarodni transport“ Neđo Mandić najavio da prevoznici sa Zapadnog Balkana ne odustaju od blokade svih graničnih prelaza prema Evropskoj uniji zakazane za 14. septembar. O prethodnim koracima u ovom sporu magazin.odadob.com je pisao u prethodnom tekstu.
Ekonomski argument umesto samo apela vozača
Čadež je naglasio da je Zapadni Balkan već duboko integrisan u evropske lance vrednosti i da nova regulativa EU — od pravila o boravku vozača, preko CBAM mehanizma i industrijskog akta, do propisa o deforestaciji, čeliku, javnim nabavkama, otpadu i ambalaži — mora uzeti u obzir kako te mere utiču na kompanije iz regiona koje već posluju kao deo evropskog tržišta. „Ako je cilj integracija, regulativa ne sme da stvara nove ekonomske zidove, jer onda negativno utiče i na kompanije iz EU i na one iz regiona“, rekao je Čadež, prema saopštenju PKS, dodajući da problem nije samo srpski ili zapadnobalkanski jer zastoj u transportu direktno pogađa i evropske fabrike i lance snabdevanja — „govorimo o stotinama miliona evra robe koja može biti blokirana“.
Time se u spor prvi put javno uključuje privredni sektor sa konkretnim ekonomskim upozorenjem, što signalizira da pritisak na Brisel sada dolazi ne samo od udruženja prevoznika, već i od poslodavaca i izvoznika kojima transport direktno zavisi od dostupnosti vozača.
Stanje na terenu: vozači bez slobodnih dana do kraja godine
Predstavnici prevoznika u međuvremenu tvrde da problem više nije samo najavljen, već operativan. Nikola Brković, predstavnik prevoznika iz Bosne i Hercegovine, izjavio je za N1 da desetine vozača već ispada iz sistema — prema njegovim rečima, u poslednjih 15 dana najmanje 50 do 100 vozača dobilo je zabranu ulaska u šengenski prostor u trajanju od tri do 12 meseci, dok svaki dan najmanje pet vozača dobija takvu zabranu u Austriji ili Nemačkoj, odnosno prilikom ulaska u šengensku zonu. Neđo Mandić je za Biznis Kurir posle protesta ispred delegacija EU u Beogradu izjavio da su „svi vozači napunili 90 dana i da nemamo koga da pošaljemo na put, tako da će transport robe svakako stati“.
Prevoznici objašnjavaju i zašto se pravilo tako brzo iscrpljuje — vozačima se dan ulaska u šengensku zonu računa kao ceo dan boravka, bez obzira na to koliko su vremena stvarno proveli na teritoriji EU, a na ukupan broj dana dodatno utiču i vikend-zabrane kretanja kamiona. Prema tvrdnjama Brkovića, vozači u praksi provedu između 15 i 22 radna dana mesečno u EU, čime se 90 dana potroši za samo dva do tri meseca posla, umesto za šest meseci koliko iznosi period od 180 dana na koji se pravilo odnosi.
Šta traže prevoznici i šta nudi Brisel
Prema izjavi portparola Evropske komisije Markusa Lamerta od 1. septembra, Brisel ostaje pri stavu da sistem ulaska i izlaska (EES) ne uvodi nova pravila, već samo strože sprovodi postojeći limit od 90 dana boravka u periodu od 180 dana, uz mogućnost da se pojedini vozači tretiraju kao pogranični radnici ili da apliciraju za dugoročne vize u okviru nacionalnih propisa pojedinih zemalja članica — dakle kroz bilateralna rešenja, a ne izmenu zajedničkih šengenskih pravila.
Prevoznici, s druge strane, traže barem prelazno rešenje kojim njihovi vozači ne bi bili sankcionisani dok se ne pronađe trajno rešenje. Među pomenutim opcijama su povećanje dozvoljenog boravka na 120 dana u periodu od šest meseci, promena načina računanja boravka po satima umesto po celim danima, kao i izdavanje radnih viza profesionalnim vozačima na godinu ili dve — što predstavnici prevoznika navode kao glavno dugoročno rešenje.
Rok od 14. septembra i najavljena regionalna blokada
Ukoliko do 14. septembra ne stigne konkretan odgovor iz Brisela, udruženja prevoznika iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije najavila su regionalnu blokadu teretnog saobraćaja prema Evropskoj uniji. Prema rečima Brkovića, akcija bi se odnosila isključivo na uvoz i izvoz robe — putnički saobraćaj, autobusi i kretanje građana preko granica ostali bi nesmetani. Mandić je najavio da će prevoznici blokirati teretne terminale i železničke terminale za poluprikolice.
Predstavnici prevoznika naglašavaju da datum od 14. septembra nije izabran da bi se blokada sprovela što pre, već da bi se Evropskoj komisiji ostavilo vreme za reakciju — kako je Brković rekao, „da smo hteli da blokiramo granice, mogli smo to davnih dana i još uvek biti na njima“. Bosna i Hercegovina, koja je gotovo isključivo oslonjena na drumski transport, upozorena je da bi zaustavljanje međunarodnog saobraćaja obustavilo sav uvoz i izvoz i pogodilo sektore poput autoindustrije, industrije nameštaja, metalurgije i hemijske industrije.
Izvor(i): magazin.odadob.com (saopštenje PKS/Evrokomora), N1 BiH, Biznis.rs